Vitelloni, I
prev.
play.
mark.
next.

1:19:02
U stvari, prelistavao.
1:19:04
Razumeæete, uvek sam
zauzet. Pozorište je tiranin.

1:19:08
Ima tu neèega.
1:19:11
Svidelo vam se?
1:19:13
Ima ovoga... i ovoga.
1:19:18
Gospodine...
1:19:21
"Dete sam svog doba.
Nema više autoriteta.

1:19:24
Oseæaš li, Frida,
bol duše moje?"

1:19:27
Frida se smeje.
1:19:29
"Roberto, oholost
te proždire."

1:19:31
Soli.
1:19:32
Roberto se smeje.
1:19:34
"Kakvu to štetu oholost može
naneti veæ ojaðenoj duši?

1:19:38
Slepi èoveèe! Samo
te strah može spasiti.

1:19:41
Slepi èoveèe! Samo te
strah može spasiti."

1:19:45
Izvrsno, ali to kaže
Frida. Ona nastavlja:

1:19:48
"Zar ne èuješ glas
koji te proziva?"

1:19:52
Roberto, ironièno:
"Tvoj glas, Frida?"

1:19:54
"Ne... Božji."
1:19:57
Tako se završava drugi èin.
1:20:01
Divno! Zar ne?
1:20:04
Sviða mi se.
-Da poènem treæi?

1:20:06
Nastavite. -Èin
treæi, scena prva.

1:20:11
Vrata!
1:20:12
Ja æu ih zatvoriti.
1:20:13
Kelneru, šta ima za jelo?
1:20:14
Jeste li lepo jeli, gospodine?
-Mogu li da nastavim, gospodine?

1:20:16
Izvrsno, hvala.
1:20:17
Naravno, nastavite.
-Èin treæi, scena prva.

1:20:27
Romanjolski
omlet? Sa slaninom?

1:20:30
Specijalitet kuæe, sa
bešamelom. -Dobro, uzeæu to.

1:20:33
Pitaj g. Natalija
da nas predstavi.

1:20:36
Zašto da ne?
1:20:39
Na sceni se vide dve
figure obuèene u belo.

1:20:43
Tamna svetlost æe sceni
davati košmarnu sliku.

1:20:47
Vetar æe povremeno
donositi krike galebova.

1:20:50
Kao da se iznenada
stresla, Frida se okreæe.

1:20:52
Izgleda umorno, staro. Prilazi
mu. "Veèeras neæe biti meseèine."

1:20:56
Sviðaš mi se, dušice.
1:20:58
Ko pije sam, umreæe sam!

prev.
next.