1:46:00
"Jutros, kad sam se probudio,
ti si jo uvek spavala,
1:46:04
èuo sam tvoje blago
disanje,
1:46:09
gledao tvoje zatvorne oèi,
pokrivene pramenovima kose...
1:46:15
... bio sam dirnut,
1:46:18
poeleo sam da viknem i da te probudim,
bila si u tom dubokom, bolnom snu,
1:46:25
Koa na rukama i vratu
ti je sijala ivotom, u polumraku...
1:46:30
... èinila mi se mlakom i suvom,
hteo sam da te poljubim,
1:46:37
ali bojao sam se da se naðe budna
u mom zagrljaju...
1:46:42
... vie sam te voleo takvu, usnulu,
tako si bila samo moja, moja...
1:46:48
... zauvek u mom seæanju!
1:46:50
Iznad tvog lica video sam
èistu, lepu viziju...
1:46:55
... u njoj sam opet video tebe, nas,
èitav na ivot...
1:47:01
... sve godine koje tek dolaze
i one iz prolosti, pre nego to sam te upoznao.
1:47:07
To je bilo moje èudesno buðenje:
1:47:10
oseæati, po prvi put,
da si uvek bila moja,
1:47:14
da æe ova noæ
veèno trajati...
1:47:18
... uvek uz tvoju toplinu,
misao, elju.
1:47:24
U tom trenutku sam shvatio
koliko te volim, Lidija...
1:47:29
Bilo je to tako snano oseæanje
da su mi se oèi napunile suzama,
1:47:34
zato sam mislio da nikad ne sme
da se zavri...
1:47:37
... da ceo moj ivot mora da bude
kao ovo buðenje...
1:47:42
... da ti bude vie nego moja, da
bude deo mene...
1:47:47
... tako da nita
ne moe to da ugrozi...
1:47:51
... osim prokleta navika,
koju smatram za jedinu pretnju.
1:47:58
A onda si se i ti probudila, nasmeila,
zagrlila me, poljubila...