1:01:00
ta gleda?
Tamo nema nièega... osim mene.
1:01:08
- Ne mora da se pretvara...
- Pogledaj kako je nebo belo!
1:01:12
Savreno belo.
Belo kao èist list papira.
1:01:20
Posluaj vetar.
1:01:24
Plai me.
1:01:29
Ove mi je dao tata.
Nikada ih ne skidam.
1:01:34
Alva, sluaj me...
1:01:36
- Kada voz ide, zna ta govori?
- "Bromo-selcer, bromo-selcer..."
1:01:42
Gleda me pravo u oèi,
to nije pristojno.
1:01:47
Sutra odlazim, Alva.
1:01:51
"Bromo-selcer, bromo-selcer..."
1:01:54
Sluaj...
1:01:55
Noæi u Staru nemaju mnogo veze
sa danima. Obroci su ukljuèeni...
1:02:00
- Prestani!
...i moderni kapaciteti...
1:02:02
Da li zna, da nita ne oseæa
ako se utine za lakat?
1:02:06
Alva, da li razume
ta ti govorim?
1:02:10
Da, znam. Odlazi.
1:02:18
Alva, nebo nije belo, plavo je.
1:02:21
Ako se utine dovoljno jako
za lakat, jezivo boli.
1:02:26
Ovo nije lila puder na seditima,
ovo je praina!
1:02:31
Nema vetra u ovom vagonu.
U stvari, ovde je toplo.
1:02:36
Jer ovaj vagon
stoji ovde veæ godinama.
1:02:39
- Nije me briga.
- Zato to radi?
1:02:42
Zato si tako matovita?
Zato sve èini tako posebnim?
1:02:47
Zato to jeste.
1:02:49
Ne.
1:02:52
Mnogo toga jeste. Ti, to to radi...
1:02:55
Ne. Ne, nisam.
1:02:58
Moj posao, nije uvek otputanje,