Zerkalo

:12:02

Odvažnije i lakše od ptice

:12:08

Niz stepenice, kao vrtoglava utvara,

:12:11

Došla si da me povedeš na svoj
put, Kroz jorgovane mokre od kiše,

:12:14

U svoj posed, U svet ogledala.

:12:18

Kako se noæ spuštala

:12:20

bio sam molitvom blagosloven,

:12:23

Otvoriše se vrata oltara,

:12:25

I u tami je sijalo

:12:28

blago naslonjeno tvoje golo telo.

:12:31

Na buðenju rekoh: Bog te blagoslovio!

:12:34

lako sam znao da je blagoslov moj

:12:38

smeo i drzak bio: Brzo si zaspala,

:12:41

Spustila kapke jedinstvenim plavetnilom

:12:43

Jorgovan na stolu skroz se spustio.

:12:46

Dirnuti plavetnilom, tvoji kapci

:12:49

bili su spokojni, a ruke tople.

:12:53

Reke su tekle kristalnim talasima,

:12:56

Planine se dimile, a okeani uzburkivali.

:13:00

Držala si sferu na svom dlanu,

:13:03

od kristala; na svom
tronu tiho si spavala.

:13:07

I, Bože!
- Pripadajuæi samo meni,

:13:10

Probudila si se i najednom preobratila

:13:13

U jezik kojim Ijudi govore i misle.

:13:16

Govor je oblikovan potekao,

:13:19

Sa reèju "ti" tako mnogo izmenjenom

:13:23

Kao da se razvilo novo znaèenje kralja.

:13:27

I odjednom sve se
promenilo, kao u transu,

:13:30

Èak i sitne stvari,
tako èesto korušæene,

:13:33

Stojeæi meðu nama, èuvajuæi nas,

:13:36

bila je voda, obilna, i slojevita.

:13:39

Nosila nas je ne znam kuda.

:13:42

Smenjivali su se pred
nama, poput priviðenja,

:13:45

gradovi, èudesno lepi.

:13:47

Pod našim nogama širila se nana,

:13:51

Ptice su sledile naš hod,

:13:53

Ribe su došle do reènog luka,

:13:56

I našim oèima nebo je bilo otvoreno.