Zerkalo

1:16:14

Neverovatno, stalno
sanjam jedan isti san.

1:16:21

Vraæa me

1:16:27

na mesto, koje mi bolno leži na srcu,

1:16:29

gde je nekad bila kuæa moga dede,

1:16:33

u kojoj sam roðen,tokom
veèere pre 40 godina.

1:16:43

Svaki put kad pokušam da u nju
uðem, nešto me spreèi u tome.

1:16:50

Stalno sanjam ovaj san.

1:16:57

I kad vidim te zidove
od drveta i mraèan ulaz,

1:17:04

èak i u snu postajem
svestan da je sanjam.

1:17:08

Ogromna radost je u senci
slutnje da æu se probuditi.

1:17:19

Ponekad prestanem da sanjam

1:17:22

kuæu mog detinjstva i drveæe oko nje.

1:17:28

Onda se rastužim.

1:17:33

I ne mogu da doèekam
da opet sanjam ovaj san

1:17:38

u kome æu ponovo biti dete

1:17:42

i ponovo sreæan

1:17:46

zato jer æe sve biti
predamnom, sve æe biti moguæe...