Bobby Deerfield
prev.
play.
mark.
next.

:38:00
To je istina.
:38:03
Nitko je nije poznavao kao ja.
:38:06
Jednom, uzeli smo moj bicikl...
:38:10
...i samo otišli.
:38:11
Došli smo na autocestu i vozili se,
a ona je bila pijanija...

:38:16
I, naravno, smraèilo se prije nego
smo stigli tamo kamo smo išli.

:38:19
I morali smo nazvati
mog oca...

:38:21
...a on je morao doæi u autu
i pokupiti nas.

:38:24
A nismo mogli staviti
bicikl u auto...

:38:27
...a moja majka se poèela smijati
i ja sam se poèeo smijati.

:38:30
Mojem ocu se to baš
nije svidjelo.

:38:33
A onda smo je odveli kuæi...
:38:36
...a otac ju je stavio u krevet,
a ona bi se otrijeznila...

:38:39
...i sve je bilo gotovo.
:38:41
A ja sam morao èekati da
se ona ponovno napije.

:38:47
Jednog ljeta...
:38:49
...moj otac...
:38:51
...me poslao u posjetu ujni
na par tjedana.

:38:56
A kad sam se vratio...
:38:58
...majka je bila u bolnici.
:39:02
I nisu mi dali da je vidim.
:39:06
Nisam to mogao razumjeti.
Nisu mi dali da je vidim.

:39:11
Umrla je u svojoj sobi.
:39:16
Ja sam tada imao
oko 11 ili 12.

:39:22
A medicinska sestra...
:39:24
...rekla mi je da mi je majka
napisala poruku dok me nije bilo.

:39:31
Ali moj otac ju je uzeo...
:39:33
...i nije mi dao da je vidim.
:39:36
Nisam to mogao razumjeti.
:39:40
Sjeæam se da sam ga jednom
pokušao istuæi...

:39:42
...samo da bi mi rekao što je
pisalo u poruci.

:39:46
Nije mi htio reæi.
:39:51
Uvijek sam se pitao što je pisalo.
:39:56
Znam da je bilo nešto lijepo.

prev.
next.