Excalibur

1:53:01

ne može se predugo gledati u sunce.

1:53:05

Oprosti mi, ženo moja, ako možeš.

1:53:14

Nisam roðen da živim kao obièan èovjek,

1:53:17

nego kao onaj koji æe biti pamæen.

1:53:22

Doba mojih vitezova,

1:53:25

mada kratko,

1:53:29

ne smije i neæe biti zaboravljeno!

1:53:33

I vratit æe se opet!

1:53:38

Sad opet jašem s njima...

1:53:41

da vratim ono što sam bio...

1:53:43

i san o onome što može biti.

1:54:00

Èuvala sam ga.

1:54:12

Nisam se usudio nadati da ga èuvaš.

1:54:19

Nadao sam se,

1:54:21

da u drugom životu...

1:54:26

kad više ništa ne budem
dugovao buduænosti...

1:54:28

i kad budem mogao biti samo èovjek,

1:54:32

da æemo se sresti, da æeš mi doæi,

1:54:36

nazvati me svojim,

1:54:39

znati da sam tvoj muž.

1:54:49

Toliko sam sanjao o tome.