1:09:00
Za ljude, Rafaela,
mislim, da nema nièeg iza..
1:09:11
Svako stvara sopsteni svet, sa
sopstvenom vizijom, i zvucima.
1:09:16
To ih uvek podseæa na zatvorenika
u njima samima.
1:09:19
I kroz sostvene æelije, gledaju
u druge æelije.
1:09:23
Pouri, Dorija!
1:09:54
Jel' to bio Karl?
1:09:56
Da, ali neæemo reæi tati.
1:10:00
Rafaela, gde si?
1:10:03
Znam da si ovde!
1:10:06
Daj mi znak da
si ovde!
1:10:10
Danas je nedelja.
1:10:12
Ne znam koja nedelja.
1:10:16
Vreme tako brzo leti.
Nemam snage.
1:10:20
Gde si?
1:10:23
Ovo nije ivot.
1:10:26
Uopte nije ivot.
1:10:31
Rafaela!
1:10:36
Svi ste ovde. Znam.
Svi ste ovde.
1:10:42
Ja ne mogu dalje.
1:10:44
Mi ljudi smo ogranièeni na
ono to je vidljivo Rafaela.
1:10:48
Vano je samo ono to se vidi.
Jedino o tome brinemo.
1:10:51
Nevidljivo se ne raèuna.
1:10:54
Samo stvari koje moemo
dotaæi...
1:10:56
za nas stvarno postoje.