1:43:01
Prozori su bili veoma visoki.
1:43:03
Sa zastorima od
zamuæenog stakla.
1:43:06
Osim onih na vrhu,
1:43:09
koje je uèitelj otvarao dugim tapom
sa kukom na kraju.
1:43:15
Uvek si se smetao u klupe iz
kojih si mogao da vidi
1:43:19
pokrete drveæa, ptice
i oblake.
1:43:25
Sve do jednog momenta.
1:43:27
Onmog, kada si reio
da odraste.
1:43:30
Po svaku cenu.
I to je pre moguæe.
1:43:32
eleo si da postane
arhitekta.
1:43:34
Da gradi kole od
stakla..
1:43:36
koje bi se rotirale, prateæi
kretanje sunca.
1:43:38
A tokom noæi, dok
deca spavaju,
1:43:40
uèitelji bi kolu postavljali
na startnu poziciju.
1:43:47
Kada si uao u 14-tu,
1:43:51
ti si se zaljubio,
1:43:53
u devojèicu Mildu Kozelvort.
1:43:56
Oh, da!
1:44:01
Da!
1:44:04
Seæam se.
1:44:10
A ta se kasnije dogodilo?
1:44:19
Hana, pouri!
1:44:21
Ajde Anton!
1:44:28
Mi ne idemo Konrad!
1:44:31
Vozi!
1:44:37
Gertruda!
1:44:39
Pouri!
1:44:42
Gertuda!
1:44:44
Pouri! Ne gnjavi!
1:44:47
A Hana!
1:44:57
Razumem gospoðo Bejker.