Village of the Damned
prev.
play.
mark.
next.

1:08:00
Po neki od nas žive na teret drugih,
iskorištavaju prijatelje radi svog opstanka.

1:08:06
Ne slažem se sa tobom.
1:08:08
Smatram da je prilagodljivost
kljuè opstanka.

1:08:11
Suradnja, suživot...
1:08:14
i oproštaj.
1:08:16
Zašto vjeruješ u to,
da vaš opstanak ovisi od naših osjeæaja?

1:08:20
Trebamo li vas žaliti?
1:08:22
- Osijetiti vašu tešku situaciju?
- Morate bar nešto osjeèati!

1:08:26
Morate nešto osjeèati!
1:08:29
Bez osjeæaja nema vam postojanja.
1:08:32
Vi ste samo jeftina kopija nekog
višeg organizma.

1:08:35
Možda i jeste neki viši organizam, ali mi smo
iznad vas, pošto mi znamo voljeti.

1:08:39
Bez osjeæaja ste osuðeni na smrt.
1:08:42
Osjeæaji nisu bitni.
Oni nisu u našoj prirodi.

1:08:52
Nisam siguran da si u pravu u vezi toga.
1:08:54
Ali, znaš o našim ostalim zajednicama.
1:08:57
Tako da u odreðenom smislu...
1:09:00
moraš znati,
tko smo,

1:09:02
i šta smo.
1:09:06
Da.
1:09:07
Postavlja se pitanje,
1:09:10
da li da te ostavimo živoga.
1:09:19
Naglo si pomislio na ocean.
1:09:25
Dosta uspješno kriješ misli
iza te slike.

1:09:32
Moramo otiæi odavdje,
moramo se širiti, razmnožavati.

1:09:35
Uskoro æemo doæi do te toèke da æemo
osnivati nove kolonije.

1:09:39
A ti æeš pronaèi naèin
da nas izbaviš odavdje.

1:09:43
A šta ako odbijem?
1:09:45
Ti si rob svojih interesa,
1:09:47
i oni ti ne daju da nam lažeš.
1:09:51
Znaš i sam.
1:09:53
Zar ne?
1:09:56
Tata!

prev.
next.