Village of the Damned
prev.
play.
mark.
next.

1:04:00
Sada sam saznala, da su uništili sva mesta,
gde god su bila ovakva deca.

1:04:04
- Šta? Sva mesta?
- Sve, i decu i odrasle.

1:04:08
Nisu mogli da isprazne mesta,
a da deca ne saznaju.

1:04:10
- Vlasti ih nisu upozorili.
- Šta æe biti sa Midwichem?

1:04:13
Moram odmah da napustim grad.
1:04:15
Veèeras kreæem.
Krenite i vi. Bežite dok još možete!

1:04:29
Još 1 èovek je mrtav.
1:04:35
Zašto nas toliko mrzite, Mara?
1:04:38
Nema govora o mržnji.
To je biološka obaveza.

1:04:43
Misliš o tome,
šta se desilo ostalima.

1:04:46
Onda te naši postupci neæe iznenaditi.
1:04:48
Moramo da preživimo.
Po svaku cenu.

1:04:51
Samo smo mi ostali.
1:04:53
Ne razumem,
zašto ne možemo da se složimo.

1:04:55
Zašto ne možemo da živimo zajedno?
1:04:57
Ako budemo živeli zajedno,
mi æemo prevladati.

1:04:59
To je neizbežno.
1:05:01
A na kraju æete pokušati da nas se rešite.
1:05:03
Mi smo deca životne energije.
1:05:05
Sada nas je suprotstavila,
da vidimo, ko æe da preživi.

1:05:10
- To je surova igra.
- Sam život je surov

1:05:13
Po neki od nas žive na teret drugih,
iskorištavaju prijatelje radi svog opstanka.

1:05:19
Ne slažem se sa tobom.
1:05:20
Smatram da je prilagodljivost
kljuè opstanka.

1:05:23
Saradnja, suživot...
1:05:26
i oproštaj.
1:05:29
Zašto veruješ u to,
da vaš opstanak zavisi od naših oseæanja?

1:05:32
Da li treba da vas žalimo?
1:05:34
- Da osetimo vašu tešku situaciju?
- Morate da oseæate!

1:05:38
Morate nešto da osetite!
1:05:41
Bez oseæanja nema vam postojanja.
1:05:43
Vi ste samo jeftina kopija nekog
višeg organizma.

1:05:46
Jeste neki viši organizam, ali mi smo
iznad vas, pošto mi znamo da volimo.

1:05:50
Bez oseæanja ste osuðeni na smrt.
1:05:53
Oseæanja nisu bitna.
Ona nisu u našoj prirodi.


prev.
next.