Festen

:01:03

Obrijao sam se na aerodromu.

:01:07

Dobro. Posmatram pejzaž.

:01:12

Od oca. Ovde je prelepo.

:01:17

Voleo bih da mogu opet da živim ovde.
Ali je to nemoguæe.

:01:23

Snaæiæu se.

:01:26

Da, biæe to šok.

:01:30

Šta? Gubim te.

:01:33

U redu. Æao.

:01:47

Do ðavola, to je moj brat.

:01:51

Zašto ništa ne govoriš?

:01:54

Nisam ga prepoznala.

:01:58

Sve moram sam.

:02:05

Kristijane, otkud ti ovde?

:02:08

Vidiš li, Kasper?
Došao je skroz iz Pariza peške.

:02:13

Ne, nisam. Samo sa stanice.

:02:16

- Æao.
- Vozdra, èoveèe.

:02:20

Srediæu te.
Ðiha. Moj si.

:02:26

- Do ðavola.
- Dobro si raspoložen.

:02:29

Puno je vremena prošlo. Neverovatno.

:02:33

Kako si ti?

:02:34

Povešæu te.
Ispadajte, klinci.

:02:38

- Povešæu Kristijana.
- Ima dovoljno mesta.

:02:42

Hajde, Mete.

:02:47

- Sedi napred.
- Prošetaæu.

:02:50

- Moram da prièam sa tobom.
- Moramo li da pešaèimo?

:02:53

- Šta sad kukaš?
- Ima puno da se ide.

:02:58

On mi je brat, jebi ga.
Prestani da se žališ.