Tillsammans

:09:11

Šta radiš?
-Gledam ptice u vrtu.

:09:19

Ragnare, doði da vidiš.
Ima ih još!

:09:25

Ovo je ludo.

:09:27

Može li toliko ljudi
da živi zajedno?

:09:31

Kako ti izgleda?

:09:35

Zar æemo svi da budemo ovde?
-Da. Biæe sve u redu.

:09:41

Svo troje?
Ne želim sa njom u sobu.

:09:45

Stefan... Eva!

:09:48

Možda je tesno... -Rekla
sam da se ne svaðate!

:09:55

Ovo je previše!
Ne uzbuðuj se, dobro je.

:10:00

Razgovaraæu s Lenom.
Srediæu to.

:10:03

Gorane, imaš li ti
uopšte mozak?

:10:06

Troje ih je. Možda nam ne
treba tako velika soba.

:10:10

Ne dam im sobu! Ne,
pošto sam je okreèila kako želim.

:10:16

To je naša soba. I gotovo.
-U pravu si.

:10:22

Ti si najbolji, najdraži,
najljubazniji na svetu.

:10:28

Ali moraš da misliš.
-Setio sam se neèega.

:10:33

Uredio sam ti sobu. Samo
za tebe. Da pogledamo?

:10:37

Mala je, ali udobna.
Treba ti samo lampa

:10:42

i nekoliko postera da je
doteraš. Fino je, zar ne?

:10:47

Mogli bismo da okreèimo zidove.
Bilo bi stvarno udobno.