:02:01
Scenarista:
:02:08
Reiser:
:02:14
"Devojka je sedela savreno
mirno u ispovedaonici
:02:17
i sluala kako oèeve
èizme kripe poput krede
:02:20
na starinskim stubama crkve.
:02:23
Zatim su se koraci sve
slabije èuli i onda jenjali.
:02:26
Mogla je osetiti svetenika iza reetke."
:02:29
Tog petka poslepodne, prolog Februara,
:02:32
èitao sam prièu Dejmsa Lira,
studenta 3. godine
:02:36
knjievnosti,
na seminaru za nadarene pisce.
:02:39
On je bio jedini stanovnik
svog sumornog gulaga.
:02:42
"Ugrizla se za usnicu, sklopila oèi...
:02:45
Nema."
:02:51
Dejmsove su prièe bile vedre
kao i njegova narav.
:02:56
Nisam imao koncentracije.
:02:58
Moda je to bilo zato to
me tog jutra ostavila ena.
:03:01
Ko æe neto reæi?
:03:04
A moda i nije.
I pre su me ene ostavljale.
:03:07
Kao i obièno, Dejmsove su kolege,
:03:10
znajuæi za, njemu svojstvenu ranjivost,
:03:13
njeno i obazrivo izneli svoja miljenja.
:03:16
Koji je ðavo vama, Katolicima?
:03:19
Dobro, dobro!
:03:22
Pokuajmo biti konstruktivni, ok?
:03:27
Hauarde, ta ti kae?
-Bila mi je odvratna.
:03:30
Njegove me prièe nagone na samoubistvo.
:03:34
Nisam ba tako zamiljao
da budemo konstruktivni.
:03:42
Da, Hana?
:03:44
Mislim da ne shvaæamo u èemu je stvar.
:03:46
Hana Grin.
:03:49
Nadarena spisateljica koja
je unajmila sobu kod mene.
:03:51
Znao sam da je pronicljiva, draga...
:03:54
i ne skida se iz svojih
crvenih kaubojskih èizmica.
:03:56
Ustvari, nikad je nisam video bez njih.
:03:59
On nas dovoljno potuje da
nas zaboravi, a to iziskuje