1:03:07
Gospodine?
1:03:09
Gospodine. Poznajete ljude koji ovde ive?
Bolnièarove?
1:03:13
Odselili su se.
1:03:14
Molim?
1:03:15
Odselili!
Odselili su se.
1:03:17
Pre 15 godina. Imali su sina.
1:03:22
S istom ovakvom frizurom.
1:03:25
To je davno izalo iz mode.
1:03:27
Taj deèak sam ja.
1:03:30
Moji roditelji su...
Ovo je bio moj dom.
1:03:33
Mislio sam da sam ih pronaao.
1:03:35
Ne, dom je gde je srce.
1:03:38
"Doma gude prcam"?
1:03:41
Dom je gde je srce.
1:03:43
Doma gude prcate. U redu.
1:03:45
Ne, ne. Dom je gde je srce.
1:03:49
Dom, gde je srce.
1:03:52
Svi to znaju.
Doðavola, momèe.
1:03:56
Èovek doma gude prca.
To mi ne pomae.
1:04:09
Opet sam bio na poèetku,
posle svih tih godina.
1:04:12
Nisam bio blie tome da pronaðem roditelje.
1:04:17
Mislim da je mali deo mene tamo umro.
1:04:19
Ali, znate izreku,
"pred zoru je najmraènije"?
1:04:26
Mislio sam da sam slomio trticu,
pa se nisam micao.
1:04:29
Leao sam i gledao Mesec.
1:04:31
Prvi put u ivotu pomislio sam na to
da vie nikad ne ustanem.
1:04:35
Moda æu jednostavno
tako leati ostatak ivota.
1:04:38
Ali onda, odjednom,
dok sam gledao Mesec...
1:04:43
... imao sam èudan oseæaj
da ba u istom trenutku...
1:04:45
...Brendi gleda taj Mesec.
I da smo zajedno.
1:04:49
Onda mi je sve selo na svoje mesto.
1:04:52
U glavi su mi se otvorila neka vrata.
Odjednom je sve bilo jasno.
1:04:56
Èovek mora pravi odgovor pronaæi u sebi.
1:04:58
Za mene je odgovor bio da sam
celo vreme imao dom.