Serendipity

:02:23

Izvinjavam se.

:02:33

Pre par godina.

:02:38

- Pardon.
- Izvini.

:02:40

- Da li... sviðaju ti se.
- Ne...

:02:41

- Samo uzmi. - Molim te..
- Ovo je zadnji par.

:02:44

Gospoðice, imate li još ovih
rukavica od crnog kašmira?

:02:47

- Sve što imamo je izloženo.
- Nemate skladišta?

:02:50

- Ne. Nemamo. - A podrum?
- Ne, a nemamo ni tavan.

:02:54

Slušaj, uzmi ih ti.
Meni ne trebaju.

:02:56

- Ne, ne, ne. Ti si ih prvi video. Ja...
- Molim te. Insistiram.

:03:01

- Uzmi ih. - Oh! Oh!
- Hej, samo malo.

:03:03

- Izvinjavam se gospodine,
ali ove su naše. - Je li?

:03:05

O, vaše rukavice? Kako to?
One tek tako vise tu...

:03:09

spavaju sa malim priveskom za cenu.

:03:11

- Upravo smo raspravljali o njima. Ovo su...
- Imam nešto da vam kažem.

:03:14

Možete raspravljati o njima koliko
god hoæete, kada ih ja kupim.

:03:17

- Smirite se.
- Do božiæa ima još pet dana...

:03:20

Ja sam u sred Njujorške robne kuæe,
a on mi kaže da se smirim.

:03:22

Ovo je trebaolo da bude jako
poseban poklon za nekoga.

:03:25

- Da, o ovome smo se prilièno zamislili.
- Zar ne?

:03:29

- I za koga su bile namenjene?
- Mog momka. - Moju devojku.

:03:31

- Njenog momka.
- Njegovu devojku.

:03:33

Jedan par rukavica za dvoje ljudi?

:03:36

- To je teško objasniti.
- Pokušajte.

:03:38

Dobro, hajde poèni.

:03:40

Pa, on je trenutno moj momak...

:03:46

Ali za 18 meseci...

:03:48

Nakon operacije...

:03:53

- On æe biti...
- Ona æe biti...

:03:55

Moja devojka.
Razumete li?

:03:57

To nije upalilo?

:03:59

- Ne, ali ipak Sretan Božiæ.
- Hvala vam mnogo.