The Man Who Sued God
prev.
play.
mark.
next.

:29:01
Imam i ja liènih interesa.
:29:07
Mrzim osiguravajuæa društva.
Stvarno ih mrzim.

:29:11
Pametno. Ja samo
želim svoj èamac.

:29:15
Možda æe pristati
ako ih pritisnem...

:29:18
Verujte mi, neæe.
To bi pokrenulo lavinu.

:29:23
Morate da ih uplašite, da ih
oduvate. To mogu samo mediji.

:29:29
Zato sam vam potrebna.
Poduèiæu vas.

:29:32
Dame i gospodo, aplauz za
ženu trenutka, Kresidu Rouè.

:29:43
Dobrodošli! Danas imamo odlièan
šou. Junak ili jeretik...

:29:50
Spremni smo za vas.
-Gde mi je Biblija?

:29:54
Ribar sa južne obale koji je
podneo tužbu protiv Boga.

:29:59
Ne pravi se pametan. Kamera
opaža oseæanja, ne razum.

:30:03
Nije joj potrebna logika.
-Je li? -Da. Veoma je moæna.

:30:08
Poništava pisanu reè. Menja
naše mišljenje. TV je stvorila

:30:12
nerazumniji svet od onog pre 200
godina. Sada živimo u mozaiku

:30:18
polu-razumljivih, praznih
emotivnih odgovora.

:30:21
Kao Pavlovljevi psi.
-Ja ne. Ni ne gledam TV.

:30:25
Nismo èak ni psi, više smo
hrèci. -Pavlovljevi hrèci.

:30:29
Osnovna funkcija je uprošæavanje
kulture. Kao da ne postojimo.

:30:41
Gde sam stala?
-Ja zapravo ne postojim.

:30:44
Da. Zato što živimo
u svetu simulacija,

:30:47
nepovezanih sa stvarnim
životnim iskustvom. -Tako je.

:30:50
Kresida nije liènost.
Ona je konstrukcija.

:30:53
Mešavina poznatih,
reklamnih slika.

:30:57
Moramo joj vratiti celovitost,
humanizovati je,


prev.
next.