Assault on Precinct 13
prev.
play.
mark.
next.

:44:06
Животите на моите луѓе и нивните
фамилии...

:44:10
Луѓе за кои сум одговорен...
:44:14
Луѓе кои ги сакам.
:44:20
Не гледам никаков друг начин.
Крвавата трага води право кон нас.

:44:24
Немаме избор.
:44:27
Ќе поминеме низ ова.Ќе мора да живееме
со ова до крајот на нашите животи...

:44:34
Знаеш што, би можел да живеам со тоа повеќе
отколку со цимер во челијата.

:44:43
Кога веќе че испаднеме надвор, тие луѓе
не се повеќе ни цивили ни полицајци...

:44:51
мора да ги средиме без жалење.
:45:00
1024...2048...
:45:07
4096.
:45:17
Ми помага да се смирам и да заборавам
на чуствата кои ги имам во моментот.

:45:25
Се кријам позади структурата.
:45:30
-Ќе бидеш во ред докторке.
-Не го знаеш тоа.

:45:36
Толку си смирен.
:45:43
Ти благодарам.
:45:50
-Не мора да го правиш ова?
-Да, морам.

:45:55
Ако умирам барем да умрам славмо.

prev.
next.