:29:01
Ali Avelyn se razlikuje od drugih.
:29:04
otkad zna za sebe, deavale
su joj se
:29:07
neobjanjive stvari.
:29:09
Sluala sam za ljude koji su
imali takozvanu vremensku rupu.
:29:13
Komadiæe ivota kojih
ne mogu da se sete.
:29:15
Pomoæu hipnotièke regresije znam,
da sam bila oteta bar 20 puta.
:29:22
- Molim.
- Tie.
:29:24
Prvi put su me oteli
kad mi je bilo 6 godina.
:29:26
Vraæala sam se kuæi s piknika
od dede i babe.
:29:29
Bilo je mraèno.
Izgubili smo se.
:29:33
Deda je izgubio kontrolu nad kolima
i upao u jarak.
:29:36
Seæam se zaslepljujuæe bele svetlosti.
:29:39
Ali vanzemaljce nisu zanimali
deda i baba.
:29:42
Iz auta sam odlebdela
u nekakvom gravitacijskom polju.
:29:50
Tako. Meni je dosta.
Idem po sladoled.
:29:54
- Hoæe i ti?
- Ne, hvala.
:29:56
Seæam se da sam leala na stolu.
Bio je hladan i svetlucav.
:30:01
Vanzemaljci su me okruili.
:30:02
Bili su debeli,
s velikim loptastim glavama.
:30:06
I tankim ruèicama.
:30:09
Najgore su bile njihove oèi.
:30:12
Kao veliki crni dijamanti.
Vlane i sluzave.
:30:20
Draga Avelyn, ti me ne poznaje...
:30:31
..ali æe me upoznati.
:30:39
Ne mogu da verujem da
odlazim iz ovog zajebanog grada.
:30:43
Javi mi se kad stigne tamo...
:30:49
Bolje da se ohladi...
... ili!
:30:53
New York,
ba ima sreæe.