Wu ji
prev.
play.
mark.
next.

:13:03
Како се осмелуваш да ме напуштиш!
:13:17
Не се плашам да сакам повеќе
:13:18
дури и да те загубам, сакам да те љубам!
:13:22
Со тебе, чувствувам дека повторно
можам да верувам

:13:30
Дали сега те добив?
:13:32
Бев твоја многу одамна
:13:34
Моментот кога ме спаси од кралот
:13:36
беше моментот кога се вљубив во тебе
:13:40
Кога последните црешови цветови ќе паднат
:13:43
Кога сонцето и месечината ќе се
појават едно до друго

:13:46
Квинченговата вистинска љубов ќе
дојде до неа

:14:02
Таа не е моја сеуште, но ќе биде
:14:19
Квингченг
:14:21
Научив да решавам со сопствениот ум-
:14:23
Никогаш не би можел да те повредам
:14:27
Сега морам да одам дома...

prev.
next.