:34:02
Spavati... moda sanjati!
:34:06
Da, tu je èvor!
:34:09
Jer u tom spavanju smrtnom,
kakvi bi snovi mogli doæi,
:34:13
kad ivota ovo klupèe odmotamo...
:34:15
Dosta je!
Dosta!
:34:21
Ti ne zna nita, osim recitacija.
:34:23
Ne zna da peva.
Moda bi mogao malo da plee.
:34:27
Ostavi ga na miru.
:34:31
Molim vas nastavite, g-dine Torndajk.
:34:32
Hvala vam, gospodo.
:34:35
Tu moramo stati...
:34:37
To je obzir taj,
:34:40
to bedi naoj
produava vek.
:34:44
Jer ko bi podneo
svetske ibe, ruge,
:34:47
i obest vlasti, ponienja,
:34:51
koja od nevrednih,
trpi strpljiva zasluga...
:34:56
kad sam sebi,
moe slobodu da da...
:35:00
i golim noem?
:35:03
Ko bi vukao tovar,
:35:07
pod umorom...
:35:11
...ivota...
:35:17
Molim vas, pomozite mi gospodine.
:35:19
Da strah se ne buni, od neèeg po smrti...
:35:23
Hoæete li vi da nastavite?
:35:26
Plaim se...
da je bilo previe davno.
:35:35
Iz neistraenih zemalja,
:35:37
jo ni jedan putnik,
vratio se nije...
:35:41
to nam volju zbuni i èini da raðe
podnosimo zla, koja su tu veæ,
:35:48
nego da letimo onima drugim,
nepoznatim jo.
:35:52
Tako svest straljivce,
pravi od svih nas...