:23:01
- Dobra veèer.
- Za dvoje, molim vas.
:23:03
Izvolite ovamo.
:23:10
- Ovuda, draga gospoðice.
- Oprostite.
:23:16
Oprostite.
:23:22
REZERVIRANO
:23:26
- Kaete da ste tu sami?
- Ima nas nekoliko iz Teksasa.
:23:31
Sami
mukarci?
:23:33
I nekoliko ena. Neke ste upoznali.
Ostale su otile na predstavu.
:23:38
- Znate kakve su ene u New Yorku.
- Znam.
:23:41
Mislim da je Ella u ova tri dana
pogledala pet predstava.
:23:45
Ah, tako.
:23:46
- Ella je moja kèi.
- Ma nemojte?
:23:49
- A je li i gða Marrow s vama?
- Ne postoji gða Marrow.
:23:54
A ja ivim u New Yorku.
Je li sada jasnije?
:23:58
Da, jasnije je.
:24:01
- Jeste li oenjeni?
- Oenjen?
:24:04
Katkad mi se èini da sam
najoenjeniji èovjek u Americi.
:24:08
Znate li koliko je veèeras
u mojoj kuèi bilo ena?
:24:12
- Ne, ne bih znala.
- Sedam.
:24:15
Moja ena. Njena rastavljena sestra,
a jadnika nimalo ne krivim.
:24:21
Njihova majka, kojoj je sigurno 110
godina. Teta iz Massachusettsa.
:24:28
I jo neke èija imena
nisam ni zapamtio.
:24:31
Iskreno govoreèi, kao udovac nisam
nikada osjeèao osamljenost...
:24:36
...do posljednjih nekoliko godina.
Isprva su tu bila djeca.
:24:42
Ali, sada su odrasla.
Sin se oenio, Ella se zaruèila.
:24:47
Kuèa mi je odjednom
postala velika i prazna.
:24:51
- Mogu zamisliti.
- Zato sam poèeo putovati.
:24:55
London, juna Francuska, Capri.
Ali, znate, to ne pomae.