Vitelloni, I
prev.
play.
mark.
next.

1:23:01
Leopoldo, za dva meseca
ideš sa mnom u Milano.

1:23:04
Zaista, gospodine? Ozbiljni
ste? -Zovi me Serðo.

1:23:08
Ozbiljni ste? -Doði, Leopoldo.
Hajde da èitamo èetvrti èin.

1:23:12
Znate li šta ovo
znaèi za mene?

1:23:15
Hteo sam da napustim
sve snove, nade.

1:23:18
Prema moru? -Tuda, gospodine.
1:23:21
Serðo, jedva umem da objasnim...
Provincija guši umetnike.

1:23:26
Teško je kad te
nikad niko ne razume.

1:23:28
Ni prijatelji me ne razumeju.
Misle samo na materijalne stvari.

1:23:31
Žive svoje bedne živote,
misle samo na žene, pare.

1:23:34
Oseæam se tako usamljeno.
Zimi je strašno.

1:23:37
Nema joj kraja.
Obuzme te tuga, èemer.

1:23:41
U ponoæ svuda vlada mrak.
Kako umetnik da stvara?

1:23:45
Kako da živi u ovoj tišini?
1:23:47
Godine proðu, a onda
se jednog dana probudiš.

1:23:51
Još juèe si bio
mladiæ, a sad si starac.

1:23:53
Moja kapa!
1:23:55
Ali s tim je sad gotovo. Za dva meseca
iæi æu u Milano, Ðenovu, bilo gde.

1:24:00
Znao sam da ne smem da odustajem.
Znao sam da æu pronaæi svoj put,

1:24:04
da æete se vi
jednog dana pojaviti.

1:24:09
Serðo, gde ste?
1:24:20
Vetar se stišao.
Je li dole mol?

1:24:24
Doði da mi èitaš èetvrti èin.
1:24:27
Serðo, kuda æete?
1:24:30
Naæi æemo neko mesto.
1:24:33
Ali tamo je mraèno.
1:24:42
Doði!
1:24:46
Doði!
1:24:50
Zar me se plašiš?
1:24:58
Poldo, kuda æeš?
Šalio sam se! Doði!


prev.
next.