Persona

:26:03

Volim momke. Ali ti bi to znala
sa svim svojim glumaèkim iskustvom.

:26:10

Zaista mi se sviða Karl-Henrik.
Ali, znaš, samo jednom se voli.

:26:16

Verna sam mu. U mojoj profesiji
ima šansi, kad ti kažem.

:26:26

Karl-Henrik i ja smo iznajmili
kuæicu kraj mora.

:26:29

Bio je jun, bili smo sasvim sami.

:26:34

Jednog dana kada je Karl-Henrik otišao
u grad, otišla sam sama na plažu.

:26:39

Bilo je zaista fino i toplo.

:26:43

Još jedna devojka je bila tamo.
Živela je na obližnjem ostrvu -

:26:46

- ali je došla ovamo jer naša plaža leži
na jugu i opuštenija je.

:26:53

Tako smo ležale jedna pokraj druge
i sunèale se potpuno nage.

:26:57

Malo smo spavale, probudile se,
i stavile malo ulja.

:27:02

Nosile smo one šešire na glavama,
znaš, one jeftine slamnate šešire.

:27:07

Ja sam imala plavu traku oko šešira.

:27:12

Ležala sam gledajuæi ispod šešira -

:27:16

- bacajuæi pogled na pejzaž,
more i sunce.

:27:20

Bilo je tako znatiželjno.

:27:27

Iznenada sam videla dve figure kako skaèu
po stenama iznad nas.

:27:33

Sakrili su se i izvirivali
povremeno.

:27:37

"Dva momka gledaju u nas",
rekoh joj. Zvala se Katarina.

:27:43

"Pa, neka gledaju", reèe ona,
i okrenu se na leða.

:27:48

Bio je to tako èudan oseæaj.

:27:51

Želela sam da otrèim i obuèem
svoj kostim, ali samo sam mirno ležala...

:27:56

Na stomaku sa svojim tumaralom u vazduhu,
totalno nezbunjena, totalno mirna.