Mujeres al borde de un ataque de nervios

:57:01

Šta da kažem ako Ivan doðe?

:57:04

Reci mu...
da ne oèekujem ništa od njega.

:57:07

Da je sve što mi je ostalo od njega
ovaj kofer, kojeg æu da se rešim.

:57:12

Ne. Bolje nemoj
ništa da kažeš.

:57:16

Ne javljaj se na telefon.
I ne otvaraj vrata.

:57:19

OK.

:57:21

Odmah se vraæam.

:57:29

Karlos, preterala sam u vezi tvoje mame.
Jako mi je žao.

:57:35

Imaš pravo u vezi ljubljenja
sa svima. Daj Marisi njenu kafu.

:57:51

- Šta nije u redu?
- Ništa. Ona se zabavlja.

:57:57

- Nikad je nisam videla ovakvu.
- Nemoj da je budiš. Uživa.

:58:03

Pogledaj joj samo lice.
Ona vodi ljubav.

:58:06

- Misliš?
- Da. Pogledaj joj lice.

:58:09

Oh, da. Pogledaj joj lice.
Gledaj.

:58:21

Zdravo. Ovde sam zbog kofera.
Pepa je rekla da æe biti kod vas.

:58:25

Èudno. Mlad èovek ga je doneo
dole, dok je Pepa bila odsutna.

:58:30

Kada se vratila i videla ga
ovde, poludela je.

:58:33

- Šta je uradila sa njim?
- Odnela ga je gore.

:58:35

Reè po reè je rekla: "Ako želi
kofer, neka se popne po njega".

:58:40

- "I pokaže svoje lice."
- Stvarno?

:58:42

Reè po reè.
Ona je sada gore.

:58:45

Ne mogu sada gore.
Neko me èeka u kolima.

:58:48

Otišla je gore pre neko vreme.
Mora da se veæ smirila.

:58:52

Vratiæu se sutra.
Nemojte reæi da sam dolazio.

:58:55

Izvinite gospodine. Ja sam Jehovin Svedok
i moja religija mi zabranjuje da lažem.