1:41:02
onda to mogu sam.
1:41:14
Umrijet æu.
1:41:15
Ne.
1:41:16
Ti jesi mrtav.
1:41:18
I eli da te ja jo jednom oivim.
1:41:23
I koliko god da me tvoj poziv privlaèi...
1:41:27
naalost...
1:41:29
moram odbiti.
1:41:43
Godinama sam lutao:
1:41:45
Italija, Grèka...
1:41:47
svim tim drevnim zemljama.
1:41:50
No svijet mi bijae grob...
1:41:52
groblje puno razbijenih kipova.
1:41:55
A svaki je od tih kipova
podsjeæao na njezino lice.
1:42:04
Tada, iz radoznalosti...
1:42:06
dosade, tko zna èega...
1:42:08
napustih Stari svijet...
1:42:10
i vratih se u svoju Ameriku.
1:42:14
IZLAZAK SUNCA
1:42:15
A tamo mi je mehanièko èudo
omoguæilo da vidim izlazak sunca...
1:42:19
prvi put...
1:42:21
nakon 200 godina.
1:42:24
I to kakve izlaske sunca!
1:42:27
Viðeni onako kako ih ljudsko
oko nikad ne moe vidjeti.
1:42:30
Isprva srebrni...
1:42:33
a potom, kako su odmicale godine,
u nijansama purpura...
1:42:36
crvenog...
1:42:37
i mog davno izgubljena plavog.
1:42:44
U proljeæe 1988., vratih se u New Orleans.
1:42:48
Èim sam omirisao zrak,
znao sam da sam doma.
1:42:52
Bijae bogat...
1:42:54
skoro sladak...
1:42:56
poput miomirisa jasmina
i rua u starome dvoritu.