1:42:04
Tada, iz radoznalosti...
1:42:06
dosade, tko zna èega...
1:42:08
napustih Stari svijet...
1:42:10
i vratih se u svoju Ameriku.
1:42:14
IZLAZAK SUNCA
1:42:15
A tamo mi je mehanièko èudo
omoguæilo da vidim izlazak sunca...
1:42:19
prvi put...
1:42:21
nakon 200 godina.
1:42:24
I to kakve izlaske sunca!
1:42:27
Viðeni onako kako ih ljudsko
oko nikad ne moe vidjeti.
1:42:30
Isprva srebrni...
1:42:33
a potom, kako su odmicale godine,
u nijansama purpura...
1:42:36
crvenog...
1:42:37
i mog davno izgubljena plavog.
1:42:44
U proljeæe 1988., vratih se u New Orleans.
1:42:48
Èim sam omirisao zrak,
znao sam da sam doma.
1:42:52
Bijae bogat...
1:42:54
skoro sladak...
1:42:56
poput miomirisa jasmina
i rua u starome dvoritu.
1:43:01
Hodao sam ulicama uivajuæi
u tom davno izgubljenu miomirisu.
1:43:10
A tada, u ulici Prytania...
1:43:13
tek par ulica od groblja Lafayette...
1:43:16
osjetih miris smrti.
1:43:18
A nije dopirao iz grobova.
1:43:22
Dok sam hodao, miris je bivao sve jaèi.
1:43:25
Stara smrt.
1:43:27
Miris preslab da bi ga otkrili smrtnici.