Kolya
prev.
play.
mark.
next.

1:28:01
Ja sam Zubata iz Odeljenja
za socijalni rad.

1:28:06
Poslali ste nam molbu...
1:28:09
u kojoj ste napisali da
se sami brinete o deèaku.

1:28:12
Takvih molbi je puno, pa
ste tek sad došli na red.

1:28:15
Ali to je bilo jako davno
otad se sve izmenilo.

1:28:21
Dobro. Ovde ste napisali
da svirate noæu?

1:28:23
Ne, samo danju... to je bilo...
-Dakle, danju.

1:28:26
- Gde dete spava?
- Tamo spavamo.

1:28:34
Dete nema svoj krevet
ili deèju sobu?

1:28:38
Nema, ali ovde nam je dobro...
Proširio sam.

1:28:42
Dakle, nema... Deèaku je roðendan...
da upišem?

1:28:47
Nije. Nemam njegove papire,
pa sam odredio današnji dan...

1:28:52
- Vi ste odredili?
1:28:54
Vidite, pisao sam
kada je bilo sve na meni...

1:28:56
kada mi nije išlo.
1:29:00
Dete je ruske nacionalnosti?
-Da, ali pristojno.

1:29:03
Nemoj sada da sviraš.
1:29:05
Veæ razume èeški, a
ponekad nešto i kaže.

1:29:08
Majka je emigrirala na zapad
i ne pokazuje interesovanje za dete...

1:29:13
Pokazuje... Poslala je molbu
preko Crvenog krsta.

1:29:17
- Slušajte gosn Luèina...
- Louka.

1:29:20
Ovako: Iako je majka brakom
1:29:23
dobila naše državljanstvo,
1:29:27
nije se odrekla prvobitnog.
1:29:30
Za dete se interesuje
Sovjetska ambasada.

1:29:35
Oni se o tome brinu.
1:29:40
Verovatno æe ga smestiti u
neki deèji dom u SSSR.

1:29:43
Barem ja na to tako gledam.
1:29:46
Slušajte, gðo Zubata,
1:29:49
da storniramo moje pismo?
1:29:52
Zašto da stornirate?
Oni æe se pobrinuti za dete.

1:29:57
- Još æu ja doæi gosn Luèina.
- Louka.


prev.
next.