Mary Reilly
prev.
play.
mark.
next.

:13:03
Zar misliš da sam pun para,
kuèko jedna trapava.

:13:30
Sad izlazim.
Videæu šta mogu da naðem.

:13:33
Nije se dugo vraæao.
:13:36
Hod mu je bio èudan,
nije baš hramao.

:13:40
Njegovi koraci,
:13:42
po njima sam ga uvek
prepoznavala.

:13:45
Kao da je svaki korak
zvao moje ime.

:13:53
Jesi li još unutra, Meri?
:13:54
Našao sam nešto da
ti pravi društvo.

:13:57
Ne želimo da budeš
usamljena, zar ne?

:14:02
Je li to bio pacov?
:14:06
Da, gospodine.
:14:12
Znao je šta oseæam
prema njima.

:14:15
Znao je da ne mogu da
podnesem pomisao na njih.

:14:20
Znao je da æe,
pre ili kasnije...

:14:22
Da progrize put.
:14:26
Progrize put.
:14:29
Gde ti je majka bila
sve to vreme?

:14:31
Na poslu. Kuæi je došla
jako kasno.

:14:43
Te noæi me odnela, pokušala da
odluèi šta je najbolje da uradi,

:14:46
i mislila da je najbezbednije
ako me da u službu.

:14:50
Šta je bilo s njim?
:14:52
Od tog dana ga više nikad
nisam videla.


prev.
next.