:28:02
Dr Dekil je suvie
dobar poslodavac,
:28:04
zato je moja dunost da
skrenem panju na prilike,
:28:07
kad smatram da èlanovi
posluge ne vre svoju dunost.
:28:10
Da te podsetim, moja je dunost,
takoðe, da otputam one koji
:28:13
uporno prelaze granicu finog
ponaanja. -Da, gospodine.
:28:16
Ima li ideju na ta
mislim?
:28:19
Nije moje da govorim gospodaru
da se ne vraæa na posao.
:28:21
Taèno. Sad mi pomozi.
:28:23
Gospodaru su potrebne
izvesne stvari iz apoteke.
:28:25
Prirodno je da smo zabrinuti
kad dr Dekilu nije dobro.
:28:28
Ali sigurno mu neæemo
poboljati stanje skretanjem
:28:30
panje na svoja potpuno
nevana miljenja.
:28:33
Mora biti svesna da ima puno,
mladih, sirotih devojaka,
:28:35
koje bi mogle da rade
tvoj posao.
:28:37
I da potuju izvesna osnovna
pravila. Zapamti to.
:28:58
Meri? -Da, gospodine?
:29:01
Kad smo ono razgovarali odbila
si da kae da mrzi oca.
:29:06
Ne mrzim. -Zato?
:29:09
Strpao me na mraèno mesto,
to ne mogu da mu oprostim, ali,
:29:13
on je sad deo mene.
Kako mogu da se kajem
:29:15
zbog onog to sam?
Mada me to èesto rastuuje.
:29:19
Da, tuga.
:29:21
Protiv toga se ne moe.
Dolazi kao plima.
:29:28
Znam da se boji pacova,
Meri. Sama si mi rekla.
:29:31
Èega se jo boji?
:29:33
Ne znam, gospodine.
Runih snova.
:29:38
Razumem.
:29:39
Skuèenog prostora?
-Da, naravno.
:29:41
Ali nikad se ne boji sebe?
:29:44
Ne, to nisam rekla,
gospodine.
:29:46
Boji se sebe.
:29:50
Da.
:29:56
Tako sam i mislio.