1:07:00
Onda smo kvit.
1:07:06
Veèerali smo zajedno pre neki
dan, za nau godinjicu braka.
1:07:13
Na pola obroka, ja sam odlutao,
kao i obièno. Trgnula me je.
1:07:20
Pitala me je o èemu razmiljam.
Rekao sam joj da razmiljam
1:07:26
o tome kako je bila lepa,
kako je veèera prijatna,
1:07:32
i kako bi to trebalo èeæe
da radimo. -Slagali ste je?
1:07:35
Ne, rekao sam joj istinu.
Ali izmeðu te dve misli,
1:07:41
razmiljao sam i o devojci
koja je sedela u restoranu.
1:07:49
Bila je jako lepa. Uoblièena,
to bi rekao moj otac.
1:07:55
Ono to me je najvie pogodilo,
bio je njen predivan osmeh.
1:08:05
Mislite li da to treba
da kaem eni?
1:08:09
Da li bi je to pogodilo?
-Da.
1:08:13
Istina i samo istina,
nije istina.
1:08:35
Neke stvari bolje da
ostanu nedoreèene.
1:08:38
Ali moete da mi zahvalite.
-Hvala.