Les Enfants du marais

1:45:03

U životu se nisam tako uplašio.

1:45:06

Nikada.
-Razumem te.

1:45:10

Jednom je tu upala
izgubljena krava.

1:45:14

Jadnica se borila, borila
i umrla, polako se gušeæi.

1:45:21

Užasno, zar ne?

1:45:28

Moram da se vratim u bolnicu,
da obiðem Ritona.

1:45:33

Vidimo se kasnije.

1:45:37

Evo, obuci ovo.

1:45:43

Reci mu da se ljutim
na sebe i zahvali mu.

1:45:49

Uèiniæu sve za njega. Sve.
-U redu, reæi æu mu, dobrièino.

1:46:00

Eto, to je cela prièa.
Otada je prošIo mnogo vremena

1:46:05

i mnoge stvari koje sam
isprièala nisam videla.

1:46:08

Možda sam ih malo izoblièila.
Veæina onih koje sam poznavala

1:46:11

te godine je nestalo, naravno.
Pa i ostali.

1:46:17

Ali zar je to važno?
Naš otac i Žo Sardi,

1:46:20

podjednako blesavi,
mogli su samo da se slažu.

1:46:23

Godinama se nisu rastajali.

1:46:26

Žo je postao boks menadžer,
a tata sekundant.

1:46:30

Poginuli su zajedno u Lionu,
za vreme bombardovanja 1944.

1:46:36

Trinaest godina kasnije,
udala sam se Pjeroa.

1:46:38

Imala sam dvadeset godina.
Postao je poznati lekar.

1:46:41

Bogu hvala, još je živ. Garisova
žaba mu ne izlazi iz džepa.

1:46:47

Zapitaæete se sigurno
šta je bilo sa Garisom.

1:46:52

Jednog proleænog dana je otišao.