:52:14
U redu. U redu.
:52:17
U redu.
:52:18
U redu, u redu,
u redu, u redu.
:52:24
Sada, pre nego sto poènem, tu je--
:52:26
tu je par stvari
koje morate zapamtiti.
:52:30
Pod jedan,
morate ostati mirni.
:52:32
Vai?
:52:34
A pod dva,
ne smete pokazati strah.
:52:38
Uèite. Uèite.
:52:39
Zato to ajkule--
vidite, ajkule,
:52:42
mogu taj strah osetiti...
:52:45
isto tako lako kao
to osete krv.
:52:48
I tako ona je krenula na mene...
:52:50
kao to sam i mislio,
:52:53
kao to je priroda odredila.
:52:54
Njene...èeljusti...
irom otvorene.
:52:58
Red po red
tih zuba otrih kao ilet,
:53:01
svetlucajuæi kroz vodu
kao obraðeni dijamanti.
:53:04
Njen rep se uvija napred nazad
:53:07
dolazeæi da ubije.
:53:10
Kunem se...
:53:11
ceo moj ivot
proao je ispred mojih oèiju.
:53:16
Stvarno. Nije mi ostalo nita drugo
:53:18
osim èistog refleksa,
:53:20
refleksa i ljudskog uma,
osnovama za preivljavanje
:53:25
nekako povikah, " Ne!
:53:27
Neæu umreti danas!"
:53:34
I u tom trenutku, èoveèe,
:53:35
znao sam, ili ajkula ili ja.
:53:37
Ajkula je to znala.
:53:39
Ja sam to znao.
:53:42
Ali, ooo, Boe...
:53:44
nije-nije nita lièno, kapira?
:53:46
Zna, to je samo
naèin na koji funkcionie ivot.
:53:48
Razume? To je priroda.
:53:51
Ali ako se taèno seæam...
:53:56
u tom poslednjem bljesku
njenih oèiju,
:53:59
bio je momenat meðu nama...