La Stanza del figlio
prev.
play.
mark.
next.

:09:00
Radije bih da idem sam.
:09:03
Važi?
:09:08
Neobiène kuæe,
zar ne?

:09:10
Ne poznajem nikoga
ko živi tako daleko.

:09:13
Stvarno je daleko.
Kako doðeš dovde?

:09:16
Idem autobusom br. 24.
To je mirna èetvrt.

:09:19
Da, znam.
Samo...

:09:21
Nikad nisam bio ovde.
:09:24
Ovde su veæ dugo?
:09:26
Lusijano ovde živi
otkad znam za njega.

:09:29
Kakav je
taj Filipo?

:09:32
Nikada mi se nije
mnogo dopadao.

:09:35
Video si fosil,
zar ne?

:09:38
Da. Lusijano je otvorio
torbu i bio je unutra.

:09:40
Nema šanse!
Vi svašta verujete!

:09:43
To su bile patike
u plastiènoj kesi.

:09:44
Nisam video tenisice.
One su veæe!

:09:47
Kesa je imala
oblik amonita!

:09:50
Samo malo. Prvi put
spominješ plastiènu kesu.

:09:52
Fosil je bio unutra!
Smejali su se.

:09:55
Pa šta!
Možda su se samo šalili?

:09:58
Ne... Kada sam hteo
da vidim šta je,

:10:01
pobegli su.
:10:04
Tako da ništa
nisam mogao da vidim.

:10:06
U stvari ništa nisam
video. Zadovoljni?

:10:10
Šta mislite?
:10:12
Neka Filipo razgovara
sa svojim roditeljima.

:10:15
Mi idemo. Možemo li
izaæi preko balkona?

:10:18
Naravno.
-Hvala. Idemo.

:10:27
Plastièna kesa,
amonit, patike...

:10:30
Nisam razumeo
o èemu je reè.

:10:33
Meni sve izgleda
prilièno jasno.

:10:35
Stvarno?
:10:36
Zaista sam sreæna.
-Takoðe.

:10:39
Jesi li upoznala
Lusijanovog oca?

:10:42
Jednom sam ga srela
u školi. Zašto?

:10:45
Bio je prilièno agresivan.
-Prema tebi?

:10:47
Molim te.
:10:49
Bio je grub prema Filipu
koji ih je optuživao.

:10:53
Imao je pravo.
:10:56
Valjda, ali bilo je
prilièno neprijatno.

:10:59
Filipo je sve izmislio.
Ko zna zašto?


prev.
next.