Enough
prev.
play.
mark.
next.

:45:01
Znaš da ti nisi siguran
ako ja ostanem ovdje.

:45:05
Možeš se vratiti bilo kada.
Sutra, prekosutra.

:45:12
Možda æu te izvesti na taj jedan dan.
:45:16
Gdje èeš otiæi? Što èeš raditi?
:45:34
Jupiter, devojka tamo kaže da je tvoja kæerka.
Ona insistira da te vidi.

:45:44
Ona nikako ne može biti moja kèerka.
Nisam imao sex od 1995.

:45:48
Ne u ovoj državi, barem.
:45:51
Ne ona. Ja.
:45:53
Ja sam tvoja kèerka.
:45:59
-Koje si godine roðena?
-Ti si moj otac, Jupiter.

:46:03
Pisala sam ti, vec 20 puta.
Ali æak i kad je mama umrla nisi odgovorio.

:46:07
-Nisam imala dovoljno novca da je sahranim.
-Ne krivi mene. Nisam je ja ubio.

:46:12
Ne. Imao si pomoæ.
:46:14
To je jako glupo reæi.
:46:18
Što hoæeš? Novac?
:46:21
Željela sam da Gracie upozna svog djeda.
:46:26
Zdravo.
:46:32
I, da, potreban nam je novac da bi preživjele.
:46:35
Vidi, sreæo...
:46:37
...od 1968-1972, imao sam petoro djece.
Možda i više.

:46:41
Pola ljudi u ovoj sobi bi mi mogli biti djeca.
To je smješna šala ovdje.

:46:46
Kako bi se osjeèao da jednog jutra
saznaš da ti je kæerka mrtva?

:46:50
A ti nisi napravio ništa da joj pomogneš?
:46:55
Dobra si. Djete je slatko, takoðe.
:46:58
Ali nisi prva koja misli u ovom èamcu
još od kad postoji taj èlanak "Sreæa".


prev.
next.