Frida

1:47:03

Glupa devojko.

1:47:14

Jesi li poludela? Zabranili su ti.
-Ne možeš to da mi kažeš.

1:47:17

Mogu.
-Daj mi je.

1:47:19

Ne. Frida, o ovome smo veæ raspravljali.
-Iæi æu, doðavola. Vrati mi moju jebenu nogu.

1:47:25

Doktore, pomozite mi.
-Šta se dogaða?

1:47:29

Rekao sam joj da ostane u krevetu.
Tražila je da vas zovemo.

1:47:31

Idem na moju izložbu.
-Frida...

1:47:34

Èekala sam je èitavog života.
Ne želim da je propustim.

1:47:42

Ako se stanje pogorša,
preæi æe u pneumoniju.

1:47:46

Frida, nema šanse
da napustiš krevet.

1:47:49

Preneæu ti sva ogovaranja.

1:48:03

Kristina!

1:48:06

Bila je slabašno dete sa oèima
boje kafe i pomalo je krivila.

1:48:11

Došla je i rekla: "Dijego, doði
da ti pokažem svoje slike."

1:48:13

Naravno, uspela je da me
natera da siðem da ih vidim.

1:48:19

Sišao sam i nikada nisam
prestao da gledam.

1:48:23

Nisam želeo da govorim
o Fridi kao njen muž,

1:48:27

nego kao umetnik.
Divim joj se.

1:48:31

Njena su dela otrovna i nežna.

1:48:36

Tvrda kao èelik
i nežna kao krila leptira.

1:48:43

Lepa su kao osmeh

1:48:46

i hladna kao gorèina života.

1:48:58

Ne verujem da je
ikada postojala žena