Frida

1:48:03

Kristina!

1:48:06

Bila je slabašno dete sa oèima
boje kafe i pomalo je krivila.

1:48:11

Došla je i rekla: "Dijego, doði
da ti pokažem svoje slike."

1:48:13

Naravno, uspela je da me
natera da siðem da ih vidim.

1:48:19

Sišao sam i nikada nisam
prestao da gledam.

1:48:23

Nisam želeo da govorim
o Fridi kao njen muž,

1:48:27

nego kao umetnik.
Divim joj se.

1:48:31

Njena su dela otrovna i nežna.

1:48:36

Tvrda kao èelik
i nežna kao krila leptira.

1:48:43

Lepa su kao osmeh

1:48:46

i hladna kao gorèina života.

1:48:58

Ne verujem da je
ikada postojala žena

1:49:04

sa tako idealizovanom poezijom...
-Umukni.

1:49:09

Ko je umro?

1:49:21

Gde je muzika?

1:49:24

Poslušala sam tvoj savet, doktore.
Nisam napustila krevet.

1:49:29

Frida...
-Mogu li da popijem tekilu?

1:49:34

Obeæavam da neæu da pijem na
svojoj sahrani. -Dogovoreno.

1:49:38

Za Fridu!