Intacto

1:08:00

Svakog jutra, vrata
barake su se otvarala

1:08:03

i odveli bi više njih.

1:08:05

Najprije najstarije,

1:08:06

zatim naše roditelje,

1:08:08

našu braæu i starije sestre.
Za dva tjedna,

1:08:11

nije nas bilo više od 50,
sve djeca.

1:08:13

I tada su prestali dolaziti.

1:08:15

I onda, jednog lijepog dana,

1:08:18

pojavio se èovjek.
Nije bio èuvar.

1:08:20

Nosio je

1:08:22

odijelo boje pijeska,
bez greške.

1:08:25

Nos je pokrio
crnim rupcem.

1:08:27

Nismo baš dobro mirisali.

1:08:29

Uzeo nas je za ruku,
jednog po jednog,

1:08:31

i zabilježio sve naše brojeve
u svoj notes.

1:08:34

Zvat æe nas da se
pridružimo našim roditeljima.

1:08:39

Potom je otišao
i nikada se nije vratio.

1:08:42

Ali vratili su se èuvari.

1:08:43

Poredali su nas
i izvikivali broj.

1:08:45

Gledao sam svoju ruku.

1:08:47

Nisam bio ja.
Bio je netko drugi.

1:08:49

Prošao bi kroz vrata,

1:08:51

okrenuo se
i gledao nas,

1:08:53

sav sretan zbog svoje pobjede.

1:08:56

Potom je nestao.

1:08:57

I tako redom.

1:08:58

Svaki dan novi broj,
ili dva.

1:09:01

Ili nijedan.

1:09:03

Ponekad bi nas jednostavno
motrili i odlazili.

1:09:06

Na kraju smo ostali
samo Daniel i ja.

1:09:10

Ostali smo sami
4 dana.

1:09:12

Razgovarali smo,
puno smo razgovarali.

1:09:14

Daniel je znao neke stvari.

1:09:16

Rekao mi je da je pomagao
ocu uraru.

1:09:18

Znate li

1:09:20

da ako pozorno promatrate
veliku kazaljku,

1:09:23

možete vidjeti kako se pomièe?

1:09:26

Ovo je Helena,
njegova sestra.

1:09:29

Daniel je znao

1:09:30

da nas vani ne èekaju
naši roditelji.

1:09:34

Kada su se vrata
ponovo otvorila,

1:09:36

stisnuo sam ruku svog prijatelja,

1:09:39

molio sam žmireæi
da ne budem ja.

1:09:43

Kada me Daniel pustio,
nisam više mogao otvoriti oèi.

1:09:46

Nisam mu htio
pogledati u oèi.

1:09:48

"Samo mi je rekao:
"Tvoja je"."

1:09:50

I otišao.

1:09:54

Zatim,

1:09:56

mi je u ruku
stavio fotografiju.