:07:00
Da. Ima dosta da se vratila.
- Kad si je zadnji put vidio?
:07:04
Prolog sam ljeta bio ondje.
:07:08
Da je bar moja mama
egzotièna Francuskinja.
:07:12
U majkama iz Upper East
Sidea nema nita egzotiènog
:07:15
I u njima ima neèega egzotiènog.
- Uðe i to je bezvremeni dom.
:07:20
Osjeæa se. Teko je
to opisati rijeèima. Ali...
:07:23
Mama mi donosi najgluplje
stvari. - Ne kaem to...
:07:27
Unutra su freske.
- Vrlo je intimno.
:07:33
U redu je. Ima taj...
Taj pogled u daljinu.
:07:37
Onaj. Èetiri sam dana
uèio. Pogled U redu je
:07:53
Zvuèalo je lijepo. - to
to? - Bezvremeni dom.
:07:58
Hvala. Malo sam se
zanijela... Ne znam.
:08:05
Ne. U redu je. Dobro je
zanijeti se u osjeæaje. U auru.
:08:10
Mislim. Kad bi se sve moglo
svesti na verbalne èinjenice.
:08:13
Ne bismo imali potrebe
za glazbom. Zar ne?
:08:19
Mogao bi imati pravo.
- Naravno da imam pravo.
:08:24
Bezvremeni dom... Zvuèi kao neka
izgubljena Puccinijeva opereta.
:08:31
Sladak si. Zna?
:08:34
Onda... Kako je u
Chanceyju? - Nije loe
:08:39
lma li cura? - Naravno.
- Pa? Sviða li ti se koja?
:08:45
Veæinom su glupe.
- Ne mogu sve biti glupe.
:08:49
No èini se da nisu
mnogo proivjele. Zna?
:08:53
Pa govorimo o drugom
razredu gimnazije. Zar ne? - Da.
:08:58
Prui im ansu. Moda su
proivjele vie nego to misli.