The Matrix Revolutions

:30:06

Drago mi je što si izašao.
-Meni takoðe.

:30:14

Onda... Da li me prepoznaješ?
-Delomice.

:30:20

Da, to je to.
Nešto izgubiš, a nešto zadržiš.

:30:26

Sumnjam da mogu da prepoznam
svoje lice u ogledalu,

:30:32

ali još uvek volim slatkiše.

:30:37

Ne, hvala.

:30:39

Znaš li kako si izgledao kad si
prvi put prošao kroz moja vrata?

:30:45

Sav jadan i nikakav,
a vidi ga sada.

:30:50

Ne bi više trebao da me
iznenaðuješ, a još uvek to radiš.

:30:54

I ti si meni priredila
par iznenaðenja.

:30:57

Nadam se da sam pomogla.
-Pomogla si mi da doðem ovamo,

:31:02

ali moje pitanje je
kuda sve ovo vodi.

:31:07

Šta se dešava? -Ne znam.
-Ne znaš, il neæeš da kažeš?

:31:13

Rekla sam ti ranije. Niko ne vidi
da ima izbor koji ne razume.

:31:20

I to baš niko.
-Koji izbor? -Nije važno.

:31:25

Ti imaš svoje, a ja imam svoje.
-Da li to podrazumeva, i to koje stvari

:31:32

da mi kažeš, a koje ne?
-Naravno da ne.

:31:35

Zašto mi ne reèe za Arhitektu?
Zašto mi ne reèe za Zajon

:31:40

koji je postojao pre mene?
Zašto mi ne reèe istinu?

:31:45

Jer, nije bilo vreme da znaš.
-Ko odluèuje koje je vreme?

:31:50

Znaš ti ko.