:25:01
Zdravo. Idem da donesem poklon.
U maini je.
:25:08
-Deni, jo uvek crta? -Ne.
-Ne? Zar nisi hteo da bude umetnik
:25:13
kad poraste? -Ne, vie.
-Ne? ta hoæe onda da bude?
:25:16
-Doktor. -Doktor? Pametan deèko.
Tako æe zaraditi i neto.
:25:22
Zato lekar? -Jer elim da pomaem
ljudima kada su povreðeni.
:25:26
-Sluaj ovog malog. Ima dobro
srce, Deni i samo to ti treba u ivotu.
:25:31
Sada budi dobar deèko i pojedi svoj
ruèak.
:25:45
-Sada, glavni rez ovde. Dodajte
mi broj sedamnaest, molim.
:25:49
-Zapravo, profesore, mislim da bi broj
dvanaest vie odgovarao.
:25:54
-Da, taèno. Broj dvanaest.
Hvala, gospodine Monro.
:26:04
-Zdravo, ja sam doktor Denijel Monro.
Viðam vas po bolnici poslednjih dana i
:26:09
ne mogu da ne primetim najlepu
enu ovde.
:26:15
Pitao sam se da li biste moda hteli da
mi se pridruite na veèeri jednom?
:26:20
-To bi bilo lepo.
:26:37
-Èudna je ova profesija koju
ima, zar ne Alene?
:26:41
Uzima ivote ljudima, pravi lai
od njih. -Fleèeru, dosta je prolo.
:26:47
-Osam godina.
:26:50
-Nemam sada vremena da se isprièamo.
:26:56
-elim da vam se svima zahvalim.
Ovo je najbolji roðendan koji sam