:28:17
-Da li ste promenili boju naeg èamca
za pecanje? -Nikad to ne bih uradio.
:28:20
-Jeste li sigurni jer se ga se ja
seæam kao zelenog ili crvenog?
:28:25
Èudno, kao da su se sva seæanja
u tom èamcu koja su bila zelena kao
:28:30
da su mi raznela mozak.
-Moda i jeste bio zelen.
:28:35
-Izvinite me, moram da idem.
-U redu, urba, urba.
:28:39
Divan rad, gdine Hekman, imaæu
vas na umu za mene.
:28:49
-Da, pitanja. Ja ih se drugaèije
seæam. Jesi li siguran da se to desilo?
:28:52
-Neki od nas jo uvek ive po
paroli, Fleèeru. Nismo otili.
:28:56
Imamo ono to je potrebno.
-A ta je to potrebno, Alene?
:28:59
Obmana, opsesija, krivica?
Ne, nemam nita od toga.
:29:03
Ne koliko ti. Ostaæemo u kontaktu.
:29:16
-Èekaj!
:29:23
-Bio je tako dobar otac.
:29:32
-To je memorijal kakav je tvoj
mu zasluio, Kerolajn.
:29:35
On je zaista bio neko poseban.
-Hvala ti, Natali.
:29:39
D.MONRO, 57 GODINA, 78 DANA,
15 SATI -Da, Deni! Da!
:29:47
-Izvini.
:29:49
Gdine Hekmen? -Dðo Monro?
-Zato su oni onako tetovirani?
:29:57
-Nisam siguran.