Proof
prev.
play.
mark.
next.

:04:00
Zar te prijatelji ne izvode negde?
- Ne. -Zašto?

:04:03
Da bi te prijatelji izveli negde
uglavnom moraš da imaš prijateje.

:04:08
Èudno je kako to funkcioniše.
:04:10
Imaš ti prijatelje, kao onaj slatkiš,
kako se zvao?

:04:15
Kristi Džejkobson?!
:04:18
To je bilo u treæem srednje. Poslednji
put sam je videla na okupljanju.

:04:24
A Pet? -Ona mi je sestra, ne
prijatelj.

:04:30
I u Njjujorku je i ne sviða mi se.
:04:33
Mislio sam da dolazi.
- Tek sutra.

:04:40
Ako ne možeš da spavaš sedi
i radi matematiku.

:04:43
Molim te... -Možemo da radimo
nešto zajedno.

:04:46
Zar ne možeš da smisliš nešto gore?
:04:52
Kada sam bio u tvojim godinama
veæ sam odradio svoj najbolji posao.

:04:55
Koliko si imao godina?
Kada je poèelo?

:05:00
Šta? -Znaš... kada si se razboleo.
:05:06
26, 27, to si htela da znaš?
- Na to sam mislila.

:05:09
- Samo zato što sam ja zeznut, ne
znaèi da æeš i ti biti, to nije tako.

:05:17
Život se brzo menja.
:05:24
Biæeš dobro. -Hoæu?
:05:27
Da, obeæavam ti.
:05:28
Èinjenica da možemo ovo da
kontrolišemo je dobar znak.

:05:31
Dobar znak? -Da.
:05:33
Kako to može da bude dobar znak?
:05:36
- Zato što ludi Ijudi ne sede samo
i pitaju se da li su blesavi.

:05:40
- Ne? -Naravno, da ne, imaju
pametnija posla, pogledaj mene.

:05:45
To što si luda je dobar znak, to je
nemoguænost da postaviš pitanje

:05:49
"Jesam li luda"
:05:52
Èak i ako je odgovor "da"?
- Vidiš, ludi Ijudi ne pitaju.

:05:58
Hajde da idemo da...
- Èekaj!


prev.
next.