:15:09
Tako sam sreæna...
Stvarno sam elela da te ponovo vidim.
:15:14
Ne razumem. Poslednji put
kad sam te video, bio si crven!
:15:19
-Na ta misli? -Zar nisu
Garibaldianci oblaèili crvene koulje?
:15:27
To je bilo davno.
Nema vie Garibaldia!
:15:31
Hvala nebesima, Cavriaghi i ja
pripadamo kraljevim trupama.
:15:38
Kada je sve bilo gotovo mogli smo da
biramo izmeðu odlaska kuæi
:15:43
i pridruenja kraljevim trupama.
Odabrali smo odgovarajuæu armiju.
:15:48
Nismo mogli vie da podnesemo
Garibaldijeve trupe, zar ne?
:15:51
Boe, oni su odvratni ljudi!
Oni èak ne umeju ni da pucaju!
:15:56
Sada smo stvarno vojnici.
:15:59
Ljudi se vie ne plae da æemo
krasti njihove kokoke!
:16:03
Trebalo je da vidi to.
:16:05
Kad bi se zaustavili da zamenimo konje,
na spomen kraljevog imena,
:16:08
konji bi se pojavili magièno!
:16:10
-Prièaæe mi o tome kasnije.
Idi okupaj se i presvuci. -U redu.
:16:16
Izvinite nas, tetka.
Hajdemo, Cavriaghi.
:16:21
Èekaj! Prvo, hoæu da ti pokaem prsten
za Angelicu.
:16:33
-Kako je divan!
-Misli? -Oh, da!
:16:39
-Gledaj.
-Prelepo, zaista!
:16:43
-Izgleda dragoceno!
-Zaista!
:16:46
-Da li ti se sviða?
-Veoma, da.