1:27:03
Trenutak u kojem Bog
postavlja pitanje koje glasi:
1:27:09
'eli li se sjediniti s
vjeènosti, biti u raju?'
1:27:14
A svi mi govorimo:
'Ne, hvala. Ne bih jo.'"
1:27:18
Pa je vrijeme samo stalno
odbijanje Bojeg poziva.
1:27:22
Eto to je vrijeme. Nije nita vie
50. g. nego to je 2001.
1:27:27
Postoji samo jedan trenutak,
i neprestano smo u tome.
1:27:31
Tad mi ona kae da je ovo
pripovijest svaèijeg ivota.
1:27:36
Iza velikih razlika,
tek je jedna prièa...
1:27:40
...o prelasku
s "ne" na "da" .
1:27:42
Cijeli ivot je:
"Ne, hvala. Ne, hvala."
1:27:46
A onda na kraju:"Da, predajem se.
1:27:48
Da, prihvaæam. Da, voljan sam."
To je putovanje.
1:27:53
Svatko na kraju moe
reæi "da", zar ne?
1:27:57
Tako je.
1:27:58
I nastavimo mi hodati,
a moj pas dotrèi do mene.
1:28:02
Tako sam sretan.
Bio je mrtav godinama.
1:28:04
Ja ga milujem,
a ta odurna stvar...
1:28:08
...izlazi mu iz eluca.
1:28:11
Pogledam Lady Gregory, a ona kalje.
1:28:14
Ona kao kae:"Oprostite."
1:28:16
Bljuvotina joj curi niz bradu.
Doista gadno smrdi.
1:28:21
A ja mislim:
"To nije samo smrad bljuvotine.
1:28:25
To je smrad bljuvotine mrtvaca."
Zato je dvostruko odurna.
1:28:30
Shvaæam da sam u zemlji mrtvih.
Svi oko mene bili su mrtvi.
1:28:36
Moj pas mrtav je 10 g.
Lady Gregory mnogo due.
1:28:40
Kad sam se probudio,
pomislih:"To nije bio san.
1:28:44
To je bio posjet tome mjestu,
zemlji mrtvih."
1:28:48
Pa kako si napokon
izaao iz toga?
1:28:51
To je bilo poput iskustva
koje ti mijenja ivot.
1:28:55
Vie nikad nisam gledao
svijet na isti naèin.
1:28:58
No kako si napokon
izaao iz sna?