1:30:02
Postaje napetije.
1:30:05
l kako se Emilio naao
na tepihu?
1:30:10
l mamice, jako bi se
ponosila njome.
1:30:14
Nije lagala.
1:30:18
Rekla je da ga je uzela
iz posude
1:30:22
i stavila na tepih.
1:30:26
l to je Emilio radio na
tepihu?
1:30:31
Lamatao se.
1:30:33
Onda si stala na njega.
1:30:37
l kad si digla nogu to
je Emilio radio?
1:30:43
Nita.
1:30:45
Prestao je lamatati,
zar ne?
1:30:50
Rekla mi je kasnije
1:30:53
da je znala to je uèinila
èim je dignula nogu i
1:30:55
vidjela da Emilio vie
ne lamaæe.
1:31:00
Nije li to savrena
slika ivota i smrti?
1:31:04
Prvo je ribica lamatala na
tepihu, a onda nije.
1:31:11
Tako je moæna.
1:31:13
Èak i 4-godinja djevojèica
koja ne moe shvatiti smrt
1:31:16
ili ivot znala je to
je to znaèilo.
1:31:20
Voljela si Emilia, zar ne?
1:31:23
Pa...
1:31:24
l ja volim mamu.
1:31:27
A uèinio sam njoj ono
to si ti Emiliu.
1:31:30
Stao si na mamu?
-Jo gore.
1:31:33
Pucao sam u mamu.
1:31:36
Ne onako kao kad se
mi sad pretvaramo.
1:31:38
Pucao sam
u nju za ozbiljno.
1:31:41
Zato? Htio si vidjeti
to bi se dogodilo?
1:31:43
Ne, znao sam to bi joj se
dogodilo da pucam u nju.
1:31:47
No, nisam znao to æe
se meni dogoditi.
1:31:52
to se dogodilo?
-Bio sam jako tuan.
1:31:57
Tada sam shvatio:
1:31:59
Jednom uèinjeno ne moe
se vie nikada popraviti.